Pedibus

Novosti: Pedibus platforma je postavljena 9. aprila 2013. on-line. Možete je pogledati ovde.

Važno: Zbog skorašnjeg puštanja platforme i vremena osvežavanja pretraživača, u naredne dve nedelje platforma neće biti vidljiva na svim pretraživačima.

Tokom poslednjih nekoliko decenija naša očekivanja po pitanju mobilnosti bivaju značajno promenjena, prateći izuzetant rast automobilskog saobraćaja. Većina nas može da dođe do raznih destinacija na veoma lak i ugodan način. Ali ovakav razvoj doveo je i do značajnih saobraćajnih problema. Oni mogu biti rešeni samo ukoliko naučimo da uvek uzimamo u obzir interakciju različitih saobraćajnih modaliteta.

Mobilnost je za ljude veoma važno pitanje. Ipak, trebalo bi nastojati da se mobilnost obezbedi uz minimalan uticaj na ljudsko zdravlje i životnu sredinu.
Deca i mladi mogu da predstavljaju najbolje primere dobrog intermodalnog saobraćajnog ponašanja. Iako je učestalost prevoza dece automobilima u stalnom porastu, deca se kreću češće nego odrasli (odrasli dnevno putuju tri do četiri puta, dok deca to rade pet do šest puta). Većina njihovih putovanja odvija se u okviru pešačkog, biciklističkog, ili javnog gradskog saobraćaja. Sa druge strane, deca su ta koja su najviše pogođena negativnim uticajima saobraćaja.

Ako želimo da deca nastave da žive dobro u društvu u kojem saobraćaj ima vitalnu ulogu, od primarne je važnosti da odrasli, posebno oni koji su u direktnom kontaktu sa decom, postanu svesni svog preovlađujućeg ponašanja u mobilnosti.

Šta je to Pedibus?

Pedibus predstavlja inicijativu koja je omogućena pružanjem odgovarajućih informacija roditeljima učenika i pokriva pešačenje u grupi, ili pešačke autobuse/vozove. Pešačke grupe / busevi / vozovi, u svetu poznatiji pod imenom Pedibus funkcionišu krajnje jednostavno i nije ih teško organizovati. Odrasli volonteri i/ili nastavnici idu pešice do škole zajedno sa decom koja žive u blizini ili na putu ka školi. Ova mera predstavlja značajan doprinos škola u smanjenju saobraćajnih gužvi. Ona čini odlazak u školu zanimljivijim i prijatnijim iskustvom, u isto vreme dajući deci priliku da se druže. Ova mera takođe može da doprinese edukaciji o bezbednosti u saobraćaju i veoma je korisna za manju decu.

Kako izvesti bezbedne puteve do škole?

Ova kampanja posvećena bezbednosti u saobraćaju takođe pruža đacima priliku da bolje istraže okruženje oko svoje škole i identifikuju opasne tačke i nedostajuću infrastrukturu od značaja za njihovo bezbedno i održivo kretanje. Učenici ispituju postojeće uslove koji podržavaju pešačenje i vožnju bicikala do škole, kao i upotrebu javnog saobraćaja. Ova aktivnost može biti i deo nastavnog programa, te učenici mogu obavljati intervjue sa drugim pešacima, saobraćajnim planerima i lokalnim političarima, naravno pod nadzorom svojih nastavnika. Deca mogu predstaviti rezultate svoje analize kroz postere ili fotografije i time pružiti predloge za mere koje su potrebne da bi se unapredila školska okolina.

 

 

Zbog čega se promoviše pešačenje dece?

Mladi su veoma značajna ciljna grupa za menjanje saobraćajnih modaliteta, pošto je ponašanje u vezi sa mobilnošću pod snažnim uticajem navika stečenih u mlađem uzrastu. Ponašanje roditelja u saobraćaju ima značajan uticaj na decu i njihov kasniji odabir saobraćajnih vidova. Sa druge strane, roditelji koji su ohrabreni da prate svoju decu u školu na način koji ne šteti životnoj sredini, skloniji su da počnu da razmišljaju o sopstvenim navikama u saobraćaju.

Većina dece i adolescenata ni na jedan način ne uči formalno – od roditelja ili u školi, o upotrebi alternativnih transportnih vidova, ili o prednostima upotrebe održivog saobraćaja.

Obrazovanje koje pokriva mobilnost i saobraćaj još uvek se previše odnosi na upoznavanje sa saobraćajnim propisima i bezbednost u saobraćaju. Istraživanja pokazuju da su deca i mladi koji manje pešače ili voze bicikl skloniji gojaznosti i ostalim zdravstvenim problemima. Takođe, u drugim istraživanjima vidimo da deca vole pešačenje i vožnju bicikla, posebno socijalni kontakt koji tako ostvaruju sa roditeljima ili vršnjacima, kao i osećaj veće nezavisnosti od malih nogu.

Mnogu decu prevoze automobilima do škola koje su često u pešačkom ili biciklističkom dometu.

 

Dobijanje vozačke dozvole i vožnja automobila su takođe važne prekretnice za tinejdžere. Kako promeniti to što mladi vožnju automobila vide kao krajnji cilj?

Današnja deca su sutrašnji korisnici transporta, a ponašanje po pitanju mobilnosti se stiče u mlađem uzrastu. Obrazovanje o bezbednosti u saobraćaju stoga iziskuje podsticaj edukacije o mobilnosti, koje bi pokazalo i učenicima i nastavnicima da upotreba alternativnih saobraćajnih vidova ima brojne pogodnosti, te da je očigledno dobra i za životnu sredinu.

Da li ste znali da…

  • Deca su deo najmobilnije grupe stanovnika. Oni u proseku dnevno pređu najveća rastojanja.
  • Deca ne pešače do svojih odredišta koristeći najbrži put, već imaju više istraživački i znatiželjan pristup u planiranju svoje putanje.
  • Put do škole je jedna od malobrojnih prilika da deca nezavisno istraže nove predele.
  • Ljudipotroše315KJenergijezapešačenjenarazdaljiniod1km,dokjeautomobiluzaturazdaljinupotrebno3.100KJ.
  • Prosečna brzina hodanja kod dece je 3-4 km/h.
  • Pešaci monotone rute smatraju posebno dugačkim i neprijatnim.
  • 75% stanovnika EU smatra pešačke zone u gradskim predelima veoma značajnim.
  • 2/3 svih putovanja automobilima unutar urbanih zona pokriva razdaljine manje od 5 km i mogla bi vrlo lako biti izvedena biciklima.
  • Zaposlene žene sa decom su najmobilnije (8,4 putovanja dnevno u proseku, u poređenju sa 3,6 putovanja dnevno drugih odraslih) i najsavesnije po pitanju očuvanja životne sredine među učesnicima u saobraćaju.
  • Odrasli u proseku provode 42 minuta dnevno u vožnji dece do različitih destinacija.
  • Samo deca koja redovno samostalno pešače / voze bicikl do škole steknu potrebna znanja o bezbednosti u saobraćaju.
  • Većina dece koja učestvuju u saobraćajnim nesrećama su mlađa od 10 godina.

Iskustvo iz drugih projekata sprovedenih u EU:

“Projekat je započeo nešto divno u školi. Iznenada je mnogo đaka imalo zajedničku aktivnost. Svi oni su želeli da vide kratke filmove koje su drugi napravili. Prosto ste osetili da je ovo donelo sjajnu dinamiku školi.”

Johanna Vandenbussche, nastavnik u KTA GENT, Dobitnik evropske nagrade za kratak film 2009.